Operativni sistem (u daljem tekstu OS) objedinjuje raznorodne delove računara u skladnu celinu i
sakriva od korisnika detalje funkcionisanja ovih delova koji nisu bitni za korišćenje računara.
OS radi sledeće:
Upravlja programima, podacima i delovima od kojih se računar sastoji (procesor, kontroleri, radna
memorija), s ciljem da oni budu što celishodnije upotrebljeni
Obezbeđuje pristupačno radno okruženje za krajnjeg korisnika računara
U opštem smislu, operativni sistem se može definisati kao skup programa koji upravljaju
resursima računarskog sistema i obezbeđuje interfejs ka korisniku.
Prva funkcija OS je upravljanje resursima računara (resource management). Pod pojmom resurs
podrazumevamo sve što je programu potrebno za rad. Resursi mogu biti hardverski (procesor, memorija,
I/O uređaji) i softverski (programi, podaci datoteke). Zadatak OS je da vodi računa o resursima računara
tj. da zadovolji potrebe programa, da prati koji program koristi koje resurse itd.
Ukratko rečeno, OS je skup sistemskih programa koji posreduju između korisnika računara i
računarskog hardvera a cilj je da:
Izvršava korisničke programe i olakšava rešavanje korisničkih problema
Korišćenje računarskog sistema učini podesnijim za korisnika
Omogući što efikasnije iskorišćenje računarskog hardvera
OS se sastoji od više relativno nezavisnih celina. Svaki proizvođač računara ima svoje operativne
sisteme, pa je teško da ti opštu strukturu OS. Hijerarhijski model OS je sastavljen od nivoa. Hijerarhijski
model ima sledeći smisao: na posmatranom nivou OS-a mogu se zahtevati usluge samo od njegovih nižih
nivoa, a nikako od viših. Najniži sloj je poznat kao jezgro OS-a (kernel).
Zbog odnosa veličine OS-a i radne memorije, većina OS-a ne može da stane u radnu memoriju.
Zato se u memoriji uvek nalaze samo najvažniji delovi OS-a, takozvani rezidentni delovi, koji aktiviraju i
izvršavaju korišničke programe, dodeljuju memoriju i datoteke i obavljaju I/O operacije. Rezidentni deo
OS-a mora da podržava mehanizam prekida, jer je on osnova višeprogramskog rada. Deo OS-a koji uvek
mora da se nalazi u memoriji obično se naziva jezgro ili kernel. Funkcije koje koriste svi nivoi moraju se
smestiti u jezgro OS-a. Ostali delovi se ubacuju u memoriju kada su potrebni i izbacuju kada više nisu
potrebni.
sakriva od korisnika detalje funkcionisanja ovih delova koji nisu bitni za korišćenje računara.
OS radi sledeće:
Upravlja programima, podacima i delovima od kojih se računar sastoji (procesor, kontroleri, radna
memorija), s ciljem da oni budu što celishodnije upotrebljeni
Obezbeđuje pristupačno radno okruženje za krajnjeg korisnika računara
U opštem smislu, operativni sistem se može definisati kao skup programa koji upravljaju
resursima računarskog sistema i obezbeđuje interfejs ka korisniku.
Prva funkcija OS je upravljanje resursima računara (resource management). Pod pojmom resurs
podrazumevamo sve što je programu potrebno za rad. Resursi mogu biti hardverski (procesor, memorija,
I/O uređaji) i softverski (programi, podaci datoteke). Zadatak OS je da vodi računa o resursima računara
tj. da zadovolji potrebe programa, da prati koji program koristi koje resurse itd.
Ukratko rečeno, OS je skup sistemskih programa koji posreduju između korisnika računara i
računarskog hardvera a cilj je da:
Izvršava korisničke programe i olakšava rešavanje korisničkih problema
Korišćenje računarskog sistema učini podesnijim za korisnika
Omogući što efikasnije iskorišćenje računarskog hardvera
OS se sastoji od više relativno nezavisnih celina. Svaki proizvođač računara ima svoje operativne
sisteme, pa je teško da ti opštu strukturu OS. Hijerarhijski model OS je sastavljen od nivoa. Hijerarhijski
model ima sledeći smisao: na posmatranom nivou OS-a mogu se zahtevati usluge samo od njegovih nižih
nivoa, a nikako od viših. Najniži sloj je poznat kao jezgro OS-a (kernel).
Zbog odnosa veličine OS-a i radne memorije, većina OS-a ne može da stane u radnu memoriju.
Zato se u memoriji uvek nalaze samo najvažniji delovi OS-a, takozvani rezidentni delovi, koji aktiviraju i
izvršavaju korišničke programe, dodeljuju memoriju i datoteke i obavljaju I/O operacije. Rezidentni deo
OS-a mora da podržava mehanizam prekida, jer je on osnova višeprogramskog rada. Deo OS-a koji uvek
mora da se nalazi u memoriji obično se naziva jezgro ili kernel. Funkcije koje koriste svi nivoi moraju se
smestiti u jezgro OS-a. Ostali delovi se ubacuju u memoriju kada su potrebni i izbacuju kada više nisu
potrebni.
Нема коментара:
Постави коментар