O mom rodnom mestu...

BRUS je smešten na istočnim padinama Kopaonika između Rasine i Graševačke reke, poznat je kao vazdušna banja. Nalazi se na raskrsnici puteva za Kopaonik, Aleksandrovac, Kruševac, Jošaničku i Vrnjačku Banju. Osnovan je 1833. godine, a 1871. proglašen za varošicu. Danas je Brus je smešten na istočnim padinama Kopaonika između Rasine i Graševačke reke, poznat je kao vazdušna banja. Nalazi se na raskrsnici puteva za Kopaonik, Aleksandrovac, Kruševac, Jošaničku i Vrnjačku Banju. Osnovan je 1833. godine, a 1871. proglašen za varošicu. Danas je to moderan gradić sa 6000 stanovnika. Poslednjih godina se razvija kao turističko središte i postaje severoistočna kapija Kopaonika.

U samom Brusu postoje mnogobrojni sportski tereni (teniska, fudbalska, košarkaška igrališta), olimpijski bazen na otvorenom, savremeno opremljena sportska hala . . . Takođe, ovde se nalazi i izvorište lekovite vode kao i veliki broj prekrasnih mesta pogodnih za šetanje i uživanje u prirodi. Okolne šume i brda pružaju zavidne mogućnosti za lov a ne treba zaboraviti ni neposrednu blizinu jezera Ćelije koje je prebogato ribom. 
Biser turističke ponude opštine Brus je Turistički centar BELA REKA - BRZEĆE koji se nalazi u podnožju Kopaonika koje je dostupnije i pitomije od vrhova, idealno za porodični boravak, boravak sportista i dece, osoba sa zdravstvenim tegobama, pruža mogucnost pešackih izleta do vodenica potočara, izvora, gejzira, vodopada, pećina. Povezanost žičara u jedinstven sistem, omogućava skijašima koji borave u podnožju dostupnost svih ski staza Kopaonika. Važno je istaći jedinstvenu karakteristiku Brusa: ova varošica koja ima sve savremene urbane karakteristike je svega petnaestak kilometara udaljena od prvih staza i žičara Turističkog centra Kopaonik . . .

Operativni sistem – definicija i funkcije

Operativni sistem (u daljem tekstu OS) objedinjuje raznorodne delove računara u skladnu celinu i
sakriva od korisnika detalje funkcionisanja ovih delova koji nisu bitni za korišćenje računara.
OS radi sledeće:
 Upravlja programima, podacima i delovima od kojih se računar sastoji (procesor, kontroleri, radna
memorija), s ciljem da oni budu što celishodnije upotrebljeni
 Obezbeđuje pristupačno radno okruženje za krajnjeg korisnika računara
U opštem smislu, operativni sistem se može definisati kao skup programa koji upravljaju
resursima računarskog sistema i obezbeđuje interfejs ka korisniku.
Prva funkcija OS je upravljanje resursima računara (resource management).  Pod pojmom resurs
podrazumevamo sve što je programu potrebno za rad. Resursi mogu biti hardverski (procesor, memorija,
I/O uređaji) i softverski (programi, podaci datoteke). Zadatak OS je da vodi računa o resursima računara
tj. da zadovolji potrebe programa, da prati koji program koristi koje resurse itd.
Ukratko rečeno, OS je skup sistemskih programa koji posreduju između korisnika računara i
računarskog hardvera a cilj je da:
 Izvršava korisničke programe i olakšava rešavanje korisničkih problema
 Korišćenje računarskog sistema učini podesnijim za korisnika
 Omogući što efikasnije iskorišćenje računarskog hardvera
OS se sastoji od više relativno nezavisnih celina. Svaki proizvođač računara ima svoje operativne
sisteme, pa je teško da ti opštu strukturu OS. Hijerarhijski model OS je sastavljen od nivoa. Hijerarhijski
model ima sledeći smisao: na posmatranom nivou OS-a mogu se zahtevati usluge samo od njegovih nižih
nivoa, a nikako od viših. Najniži sloj je poznat kao jezgro OS-a (kernel).
Zbog odnosa veličine OS-a i radne memorije, većina OS-a ne može da stane u radnu memoriju.
Zato se u memoriji uvek nalaze samo najvažniji delovi OS-a, takozvani rezidentni delovi, koji aktiviraju i
izvršavaju korišničke programe, dodeljuju memoriju i datoteke i obavljaju I/O operacije. Rezidentni deo
OS-a mora da podržava mehanizam prekida, jer je on osnova višeprogramskog rada. Deo OS-a koji uvek
mora da se nalazi u memoriji obično se naziva jezgro ili kernel. Funkcije koje koriste svi nivoi moraju se
smestiti u jezgro OS-a. Ostali delovi se ubacuju u memoriju kada su potrebni i izbacuju kada više nisu
potrebni.

Izvedena logička kola

Izvedena logička kola 

NI (NAND) 

NI (NAND) Logičko kolo

Ulaz 1	Ulaz 2	NI (NAND)
A	B	Q
0	0	1
0	1	1
1	0	1
1	1	0

NILI (NOR) 

NILI (NOR) Logičko kolo

Ulaz 1	Ulaz 2	NILI (NOR)
A	B	Q
0	0	1
0	1	0
1	0	0
1	1	0

XILI (XOR) 

XILI (XOR) Logičko kolo

Ulaz 1	Ulaz 2	XILI (XOR)
A	B	Q
0	0	0
0	1	1
1	0	1
1	1	0

XNILI(XNOR) 

XNILI (XNOR) Logičko kolo

Ulaz 1	Ulaz 2	XNILI (XNOR)
A	B	Q
0	0	1
0	1	0
1	0	0
1	1	1

Elementarna logička kola

Elementarna logička kola

I (AND) 

I (AND) Logičko kolo

Ulaz 1	Ulaz 2	I (AND)
A	B	A+B
0	0	0
0	1	0
1	0	0
1	1	1

ILI (OR) 

ILI (OR) Logičko kolo

Ulaz 1	Ulaz 2	ILI (OR)
A	B	Q
0	0	0
0	1	1
1	0	1
1	1	1

NE (NOT) 

NE (NOT) Logičko kolo

Ulaz 1	NE (NOT)
A	Q
0	1
1	0

Karnoove mape kao metod minimizacije

Karnoove mape predstavljaju tablični metod minimizacije logičkih funkcija.Koriste se za funkcije do 6 promenljivih, ali najpraktičnije su za 3 i 4 promenljive.Za veće brojeve promenljivih postaju nepregledne i previše složene.Kolone i vrste  mape se označavaju kombinacijama vrednosti promenljivih.Ako je n broj promenljivih, mapa se sastoji od 2 na n-ti kvadrata.Ako je širina (odnosno visina) mape n kvadrata, po širini (odnosno visini) se zadaju vrednosti za log2n promenljivih.Oznake kolona odnosno vrsta (kombinacije vrednosti pormenljivih) su poredjane tako da čine Grejov kod.Karnoove mape se popunjavaju iz kombinacionih tabela.Svakom decimalnom indeksu odgovara po jedno polje karnoovoj mapi.

• U mape se upisuju 1, 0 i  * kao jedini moguci rezultati binarnih funkcija.
• Kada vrednost funkcije nije definisana u odgovarajuće polje se upisuje zvezdica.
• Kada minimizujemo funkciju u MDF oblik tada zaokružujemo 1 u mapi.
• Kada minimizujemo funkciju u MKF oblik tada zaokružujemo 0 u mapi.
• Zvezdice se po potrebi zaokružuju zajedno sa jedinicama ako želimo da minimizovanu funkciju prikažemo u MDF obliku.
• Zvezdice se po potrebi zaokružuju zajedno sa nulama ako želimo da minimizovanu funkciju prikažemo u MKF obliku.
• Minimizacija je uspešna ako zaokružimo sve 1 u parove, kvartete i oktete trudeći se da okteti budu najbrojniji pa kvarteti i nakraju parovi a pritom dobijemo minimalan broj elementarnih proizvoda u MDF.
• Zaokružiti što manje površina, a da površine budu što veće.
• Ako se desi da imamo usamljenu jedinicu ili nulu u mapi tada se ta jedinica ili nula sama zaokružuje.